Mali je ovo svet... ,a ponekad ispadne da međunarodne vesti budu veoma lokalnog karaktera.
Marta 14.-og desila se užasna tragedija. Školski autobus koji je prevozio Belgijsku decu sa skijanja iz Švajcarske udario je u zid tunela pri čemu je poginulo 22. dece, 6.-oro odraslih, a ostali povređeni su bili ozbiljno povređeni.
Izveštaje o toj nesreći možete naći ovde:
Ispostavilo se da je ta tragedija veoma lokalnog karaktera za ABR tim – Luka, sin Katje Šulc, trenera iz ABR Belgije je bio u tom autobusu... Posle nekoliko sati užasavajuće tišine i čekanja- najzad je dobila vest da je njen sin među preživelima. Dok je letela ka Švajcarskoj ujutro u sitne sate, vojnim avionom koje su obezbedile Belgijske vlasti- nije znala koliko je teške povrede zadobi njen sin, kako fizičke tako i emocionalne.
Međutim, Luka je zaista imao sreće – on je bio među 6.-oro preživelih od 22. iz njegovog razreda koji su bili u tom autobusu i njegove povrede nisu bile urgentno opasne po život – otvoreni prelomi butnih kostiju, višestruki prelmi kostiju cevanice, slomljeni zglobovi šaka... međutim, ključno je bilo da nije klonuo duhom i da je bio u dobrom stanju.
Švajcarski hirurzi su uradili sjajan posao tako što su sve polomljene kosti uspeli ponovo da povežu.
23.Mart 2012.
Međutim, par dana kasnije , nakon povratka u Belgiju javila se nova velika briga. Oštećene koža i fascija koje su bile probušene polomljenim butnim kostima pa onda opet zašivene počele su da pokazuju znake gangrene. Koža je bila beživotna crna zakrpa koja je počela da truli i iz rane je počeo da se širi užasan smrad. Doktori su bili veoma zabrinuti i počeli su da pričaju o potrebi za velikom transplatacijom kože kako bi sprečili da se raspadanje kože širi dalje.
24. Mart 2012.
Tada me je Katja kontaktirala i pitala da li ABR može da pomogne oko ovoga. Njene brige oko transplantacije kože i daljim mogućim komplikacijama su bile opravdane – još hirurških zahvata, produženje perioda oporavka, novi ožiljci koji potencijalno mogu imobilisati ili teško ograničiti pokretljivost levog kolena – ovi izazovi su bili realan i mogući scenario.
Savetovao sam je da stavi ABR mašinu i da počne da radi sa viskoelastičnim „jajetom“ na sredini prednje strane butine (gde je najbolji prilaz butnoj kosti), na prednjoj strani cevanice (gde je najbolji prilaz kostima cevanice) i da radi super- soft ball rolling na gornjem delu butine.
Moja strategija je bila očigledna za svakoga ko je upoznat sa ABR principima – želeli smo da poboljšamo tok međućelijske tečnosti u slojevima površinskih i dubokih fascija i da izazovemo „hidraulički“ odgovor od strane kosti kao najdublje strukture u telu u kojoj se odvija tok međućelijske tečnosti , „najdublja međućelijska cev“. Na taj način smo izazvali uključivanje oštećenih delova u cirkulaciju međućelijskog tečnosti.
Dozvolite mi da citiram ono što mi je Katja poslala putem e-maila nekoliko dana kasnije (četvrtak,mart 29. 2012. u 10:13 PM) :
doktor je rekao
21.3.2012. – situacija sa levim kolenom, „veoma je zabrinut i nije zadovoljan“
24.3.2012. je rekao „izgleda malo bolje, ali veoma sam rezervisan i pazim šta pričam“
26.3.2012. je rekao: „velika razlika, veoma sam zadovoljan“.
... i danas smo kod kuće i niko više ne govori o transplantaciji kože. Veliki zagrljaj za gosp. Bluma od mame Katje.
To je bilo veliko olakšanje.
Na slikama možete videti kako je noga odreagovala.
28. Mart 2012
Treba imati na umu jednu osnovnu činjenicu. Skoro svaka manuelna metoda, terapeutska mašina ili čak i krema na koju naiđete- će da ponavlja istu mantru: “poboljšava cirkulaciju”… -što se odnosi na cirkulaciju krvi. Međutim, tu je caka. Pre, svega ovaj kliše “poboljšanje cirkulacije” je toliko potrošen da je manje – više postao besmislen.
Sa jende strane, direktno poboljšanje cirkulacije krvi u slučaju gangrene je veoma opasno. Telo formira zaštitini zid oko rane/oštećenog dela. Sa druge strane ova zaštitna barijera služi za odbrambene svrhe – nedozvoljavajući materijama koje nastaju u procesu raspada/ truljenja da uđu u krvotok i potencijalno izazovu sepsu u čitavom telu.
Zato niko pri zdravoj pameti nikada ne bi radio, da tako kažemo, klasičnu masažu ili toplo/hladne aplikacije ili elektromagnetne procedure na i u blizini oštećenog mesta. Previše je opasno.
Međutim, sa druge strane, ova izolacija sprečava proces zaceljenja. Oštećena regija je “prepuštena sama sebi” idući dalje putem destrukcije i raspadanja.
Moram da pohvalim doktore koji su nadgledali Luku u bolnici. Oni su posmatrali šta se Katja spremala da uradi, i očigledno su bili skeptični da li će ova “jaja igračke” i “lopte igračke” obaviti posao, ali u isto vreme kada su videli da je bezbedno i nema rizika, nisu se mešali…
Katja - sa viskoelastičnim jajetom (vežba na prednjoj strain cevanice).
Greta – sa intezivnom ball rolling tehnikom koristeći podlakticu za opterećenje .
Luka – sa IPad-om
Luka – sa IPad-om
Sledeći set slika pokazuje evoluciju procesa zaceljenja u nekoliko sledećih nedelja.
Krajem aprila, na mom povratku iz Kanade posetio sam Katju i Luku i upoznao sam ih sa nekoliko novih načina za “poboljšanje toka međućelijske tečnosti” – tako daje došlo do novih pomaka. Ovo je slika od aprila 26:
Kao što možete videti proces zaceljenja je stabilan- nema crnila ni zapaljenskog procesa, ali površinski slojevi se još nisu oporavili mada se dubina rane značajno smanjila.
Ovo je ta slika koju sam dobio od Katje, 7. maja.
Ovo je evolucija rane kroz vreme:
Proces zarastanja je skoro gotov… Nema više crnih mesta- sve je fino i ružičasto i živo…
Veoma sam srećan zbog Luke i njegovog tima i prilično sam ponosan na Katju- koja je bila konzistentna i posvećena, radeći 5-6 h dnevno u početku i pridržavala se rasporeda držeći Luku 15 h dnevno na mašini.
Naravno, sam Luka je ostao veoma pozitivan i veseo suočavajući se sa svim mukama kao heroj… Za dvanaestogodišnjaka koji je prisustvovao užasnoj nesreći u kojoj je poginula većina njegovih drugova i pri čemu je on ostao zaglavljen u slupanom autobusu čitava 2 h – to je ekstremno težak ispit karaktera…
Želim im sve najbolje i jedva čekam da vidim sledeća poboljašanja koja će ostvariti Lukin tim- jer sledeći izazov je očigledan- vraćanje sposobnosti hoda.
To će biti tema mog sledećeg teksta- i neko može pomisliti da se ABR hvali- pokazujući kako je novi set ABR vežbi koje sam uveo pre manje od dve nedelje doneo neverovatno poboljšanje koje Luku vodi ka pravom hodu- od situacije gde se vukao štakama do situacije gde pravi samostalne korake bez podrške/potpore…
Neverovatno zar ne !?
Nadam se da ću uspeti da napravim izveštaj o ovom slučaju uskoro.
P.S. Ovo su facebook linkovi do Katjine i Lukine stranice- siguran sam da bi im bilo drago da ih kontaktirate.
P.P.S. Ako ste ohrabreni ovim tekstom – molim vas ostavite komentar i pritisnite na Facebook-u, sviđa mi se.
P.P.P.S. Puno slika sam morao da ubacim u ovaj post- nisam siguran da li će sve ispravno raditi.
Ovde možete skinuti ceo post zajedno sa slikama u pdf formatu.
Nadvaladati tragediju - ABR omogućava neverovatan napredak